Evropa ima plan za mlade. Ali da li mladi znaju za njega?

Negde u kancelarijama Evropske komisije postoji dokument koji bi trebalo da promeni tvoj život. Zove se Evropska omladinska strategija, pokriva period od 2019. do 2027. godine, i postoji razumna šansa da nikad nisi čuo/la za nju. To nije sasvim tvoja krivica. EU dokumenti o politikama nisu baš dizajnirani da postanu viralni.

Evo suštine: Ako imaš između 15 i 29 godina, ova strategija je (bar na papiru) o tebi. Ona oblikuje planove o tome kako se troši novac EU namenjen omladinskim programima, kako države članice treba da razmišljaju o mladima, i koje ciljeve evropske institucije postavljaju za narednu deceniju kada su u pitanju zapošljavanje, inkluzija, volontiranje i građansko učešće. Zato bi možda vredelo znati šta ona zapravo kaže.

Šta je zapravo Evropska omladinska strategija?

Evropska omladinska strategija (Evropska strategija za mlade 2019-2027) je okvir EU za omladinsku politiku. Zamislite je kao politički sporazum između institucija EU i država članica o tome šta je važno za mlade i šta bi trebalo da se uradi po tom pitanju. Ona nema snagu zakona — ne može da prisili vlade da bilo šta učine — ali postavlja prioritete, raspodeljuje sredstva i stvara očekivanja.

Trenutna strategija, koja traje do 2027. godine, izgrađena je oko tri glavna cilja: Angažovanje, Povezivanje i Osnaživanje. Te celine su namerno postavljene široko, ali iza njih stoje konkretne oblasti: učešće mladih u demokratskom životu, volontiranje i solidarnost, pristup kvalitetnom zapošljavanju, mentalno zdravlje i dobrobit, socijalna inkluzija, kao i zelena i digitalna tranzicija.

Strategija je takođe uvela nešto što se zove EU Dijalog sa mladima – strukturisani proces kroz koji se mladi širom Evrope konsultuju o prioritetima politika. Svakih 18 meseci počinje novi ciklus dijaloga, u kome hiljade mladih učestvuju kroz ankete, događaje i nacionalne radne grupe. Rezultati bi trebalo da utiču na stvarne odluke o politikama.

Zašto je to važnije nego što zvuči

Kada političari govore o „omladinskoj politici,“ lako je isključiti se. Jezik je obično nejasan, obećanja ambiciozna, a ishodi teško merljivi. Evropska omladinska strategija nije imuna na ovaj problem. Ali, ona je važna iz nekoliko konkretnih razloga.

Prvo, ona pokreće finansiranje. Program Erasmus+, za koji je većina mladih bar čula, direktno je povezan sa prioritetima Omladinske strategije. Isto važi i za Evropske zborove solidarnosti (the European Solidarity Corps), koji finansiraju volonterske prakse širom Evrope, kao i za različite grantove dostupne omladinskim organizacijama. Kada strategija kaže da je mentalno zdravlje prioritet, taj signal na kraju se pretvara u to koji projekti dobijaju finansiranje, a koji ne.

Drugo, ona oblikuje prioritete na nacionalnom nivou. Od država članica EU očekuje se da usklađuju svoje omladinske politike sa evropskim okvirom. To ne znači da to sve rade dobro, ali stvara referentnu tačku. Kada omladinska organizacija u Srbiji, Severnoj Makedoniji ili Crnoj Gori zahteva bolje omladinske politike kod kuće, Evropska omladinska strategija im daje međunarodni standard na koji mogu da se pozovu (čak i za zemlje koje još uvek nisu članice EU, ali to nastoje da postanu).

Treće, ona prepoznaje probleme koji se često zanemaruju. Strategija eksplicitno pominje mlade koji su NEET, koji nisu ni u obrazovanju, ni u zaposlenju, ni u obuci. Govori o diskriminaciji, mentalnom zdravlju, mladima iz ruralnih sredina koji imaju manje mogućnosti od svojih vršnjaka iz gradova, i o specifičnim izazovima sa kojima se suočavaju mladi sa manje prilika. To nisu samo politički slogani. Oni određuju koje vrste projekata dobijaju prioritet u finansiranju širom kontinenta.

Jaz između dokumenta i stvarnosti

Ovde je neophodna iskrenost. Evropska omladinska strategija je dokument s iskreno dobrim namerama koji opisuje Evropu u kojoj većina mladih ne živi u potpunosti.

Nezaposlenost mladih u EU ostaje znatno viša od ukupnih stopa nezaposlenosti, posebno u Južnoj i Istočnoj Evropi. Mentalno zdravlje mladih se ozbiljno pogoršalo tokom pandemije i nije se u potpunosti vratilo na raniji nivo. Pristupačno stanovanje je problem u gotovo svakom većem evropskom gradu. I dok EU Dijalog sa mladima postoji, većina mladih, uključujući i mnoge koji su politički angažovani, nikad nije učestvovala u njemu niti zna da postoji.

Postoji i strukturalni problem. Mladi koji su skloni da se uključe u procese EU omladinske politike već su oni koji imaju najviše resursa i veza: oni sa univerzitetskim obrazovanjem, jezičkim veštinama, pristupom informacijama i vremenom za volontiranje. Mlada osoba koja radi dva posla da plati rentu za stan, ili koja živi u seoskoj sredini bez omladinskog centra i bez Erasmus prilike, uglavnom ne učestvuje u ovim razgovorima. Strategija prepoznaje ovaj jaz. Premošćavanje tog jaza je druga priča.

Šta mladi zapravo žele?

EU Dijalog sa mladima tokom godina je dao mnoge konkretne rezultate. Mladi širom Evrope izražavaju snažno interesovanje za aktivnosti koje se tiču klimatskih promena i žele da se prema njima odnosi kao prema hitnosti, a ne kao prema političkim frazama. Žele dostojanstven posao. Oni ne žele bilo kakav posao, već posao koji je stabilan, pošteno plaćen i smislen. Žele podršku mentalnom zdravlju koja je dostupna i pristupačna, a ne zarobljena iza dugih lista čekanja ili visokih troškova. Žele da osete da njihovo učešće u političkom životu zapravo nešto menja, umesto da budu konsultovani i potom zanemareni.

To nisu radikalni zahtevi. Oni su, zapravo, u velikoj meri usklađeni sa onim što sama Evropska omladinska strategija kaže da želi da postigne. Frustracija koju mnogi mladi osećaju nije u tome što Evropa ima pogrešne ciljeve, već u tome što je jaz između proklamovanih ciljeva i svakodnevne stvarnosti često velik.

Šta konkretno možeš da uradiš?

Ako si mlada osoba koja ovo čita, postoje ulazne tačke koje su pristupačnije nego što izgledaju. Erasmus+ finansira ne samo studentske razmene, već i obuke za omladinske radnike, razmene mladih i projekte koje sprovode neformalne grupe. Dakle, ne moraš biti registrovana nevladina organizacija niti student da bi imao/la koristi. Evropski zbor solidarnosti nudi plaćeno volontiranje od dve sedmice do dvanaest meseci širom Evrope, sa pokrivenim troškovima putovanja, smeštaja i džeparcem.

EU Dijalog sa mladima odvija se u ciklusima, trenutni ima specifične teme, a u njemu možeš učestvovati kroz nacionalne agencije u svojoj zemlji. To neće odmah promeniti politiku, ali se doprinosi prikupljaju, analiziraju i prezentuju evropskim institucijama.

I možda najvažnije: omladinske organizacije na lokalnom i nacionalnom nivou su te koje zapravo sprovode ono što strategija obećava. Pridruživanje, podrška ili jednostavno dolazak na neku od ovih organizacija je mesto gde se strategija susreće sa stvarnim životom.

Suština

Evropska omladinska strategija nije čarobno rešenje i ne pretvara se da jeste. To je politički okvir koji je nesavršen, ponekad frustrirajuće nejasan, i zavisan od političke volje na nacionalnom nivou da bi uopšte nešto značio u praksi. Ali postoji, ima težinu u vidu finansiranja, i izgrađen je na premisi da mladi zaslužuju da imaju reč u odlukama koje oblikuju njihove živote.

Da li će ta premisa zaista biti poštovana zavisi u velikoj meri od toga da li će mladi odlučiti da je zahtevaju.